P a r k i v r t o v i

„Kad provedemo sunčan i lep dan u prirodi, sami ili u društvu, mi primimo u sebe vidike, vetar, daljine, deo sunčeva puta i misli koje donosi smiraj dana. Predveče se vratimo u svoj grad, obogaćeni, teški kao pčela natovarena cvetnim sokom i peludom, osećamo se jaki i slobodni, iznad svega što nas vezuje sa poznatim stvarima, ljudima i prilikama, kao mirni pobednici, bez rana, bez gorčine u sebi, a sa izgledima na dug i trajan mir pred sobom.“ 

„Znakovi pored puta“, Ivo Andrić 

VIZIJA

Celo imanje porodične vinarije PETRA osmišljeno je na način da vinograd, objekti i park čine entitet. Oni se međusobno upotpunjuju, ističu i formiraju jedinstvenu i neraskidivu celinu. Ceo kompleks formiran je na istočnoj obali jezera Palić, na nepreglednim oranicama, pažljivim odabirom lokacije (sada već davne 2003).

KAKO JE SVE POČELO?

Izvršena je prenamena 10 hektara intenzivno obrađivanog poljoprivrednog zemljišta u nove svrhe. Uzelo se u obzir da se, osim gajenja vinove loze, oda počast ovako kvalitetnom zemljištu i položaju na kome se ono nalazi. Kako lepše istaći prirodno bogatstvo terena od sadnje velelepnog parka, koji je planiran tako da ostane tu vekovima? Tako je i počelo sve… Čak i pre izgradnje bilo kog objekta i sadnje prvog čokota vinove loze, pristupilo se sadnji parka.

KAPIJA

Stubovi kapije, u čijim otvorima su paneli od kovanog gvožđa u istom stilu, omogućavaju pogled kroz koji se naziru vinogradi i nastavljaju ka ogradi obrasloj bršljanom (Hedera helix). Na stubu je istaknut porodični grb i natpis: ,,Nunc porta… PETRA praedium domus” – Na kapiji ste porodičnog doma. (prim aut.)
 
Glavna aleja naglašena je obostranim drvoredom od 70 platana (Platanus x acerifolia), između kojih je posađen jednak broj tuja (Thuja orientalis) koje su formirane u savršene zelene piramide. Kolovoz je od belog drobljenog kamena – pucketa ispod točkova, ostavljajući za sobom nežan oblak prašine koji je u pozadini ispresecan sunčevim zracima.

PARK

Park je projektovan u mešovitom stilu, sa dominantnim neobaroknim uticajem po uzoru na grandiozne vrtove francuskih palata, baš kao i Veliki park u samom centru Palića. Taj uticaj prožima se kroz svaki element eksterijera. Pre svega, projekat imanja predvideo je osu simetrije kroz svoj centar – glavni pristupni put koji se proteže od ulaza i pruža se sve do jezera, pa i dalje, sve dotle dokle pruža pogled posmatraču. Time je data jasna i snažna vizura koja dominira predelom, priziva i vodi posetioca u unutrašnjost.

VINOGRAD

Sa leve strane prilazne aleje prostire se na stotine redova uredno posađenih čokota vinove loze (Vitis vinifera). Drveni stubovi viograda ukrašeni su sa po jednom ružom u njihovom podnožju, a svaka promena sorte grožđa naznačena je na metalnoj ručno oslikanoj tabli.
 
Suprotna strana koncipirana je kao velika travnata livada na čijoj površini se, osim malih ,,ostrvaca” lavande (Lavandula angustifolia) i pojedinih soliternih stabala, ističu veoma visoke stubaste tuje (Thuja occidentalis) posađene u široki zatvoreni krug. Ova stabla podsećaju na antičke kružne hramove.

Z G R A D A V I N A R I J E

zgrada vinarije
ulaz zgrade

Zgrada vinarije PETRA, sa prednje strane prizemna, a sa zadnje dvospratna, svojim autentičnim izgledom podseća na francuske vinarije koje viđamo na flašama, jer upravo obrise kaštela i objekta koriste za brendiranje vina. Nadstrešnica, koja natkriva ulaz, posebno je zanimljive izrade – noću je osvetljena stotinama sitnih led lampi i ponosno ističe stakleni izlog vinarije ukrašene secesijskim šarama kroz koje se vide: drvena hrastova kaca za must, inoks tankovi za vina i ostala vinarska oprema. Tu se flašira naše vino, svaka flaša individualno, ručno, sa puno pažnje i ljubavi.

 

Sa druge strane je simetrično postavljena porodična kuća u odnosu na glavni put, jednakih gabarita, ali malo prefinjenijeg izgleda, sa kolonadom stubova koji povezuju dva pravougaonika, isturena krila privatnog objekta. Kružni tok, sa privatnim parkingom, nasut je identičnim drobljenim kamenom i sa okolnim travnjakom savršeno ističe ovu nesvakidašnju kuću.
Strogoća precizno orezane živice, koja prati frontalnu fasadu, razbijena je kupastim cvetovima hortenzije (Hydrangea paniculata) koji je neformalno nadvisuju. Centar kružnog toka naglašen je soliternim stablom dugoigličave jele (Abies concolor), oko koje su posađene hortenzije, ali drugačije vrste (Hydrangea arborescens). Njih zatvara prsten živice šimšira, ispred koga je cvetnjak od zimzelenih trajnica, posađen u geometrijskim šarama (Stachys byzantina i Ajuga reptans).
Za vreme božićnih praznika, jelka je okićena i osvetljena lampicama i izgleda zaista veličanstveno. Loptasti cvetovi hortenzija, tada već osušeni, i na goloj grani podsećaju na gomilu božićnih ukrasa. Travnjak je okružen gustim zasadom zimzelenih drva crnog bora (Pinus nigra) i plave bodljikave smrče (Picea pungens)
fracuski vrt
Na centru je proširenje sa klupama i vodena fontana na bronzanom pijedestalu, koja će u finalnoj izvedbi imati mlaz obojene crvene vode – simbol biblijskog stvaranja vina od vode. Kapija ka jezeru, isto kao i glavna kapija, ističe grb i tablu sa geolokacijom. Zidovi i stubovi sazidani su od stare opeke i povezani gvozdenom ogradom u karakterističnoj boji. Okolni travnjaci doprinose smirenosti i ispunjuju periferni vid dok se predeo posmatra sa velikog stepeništa.

F R A N C U S K I V R T

Francuski vrt dominira pogledom i sa ovog mesta se najbolje može uočiti centralna osa – od drvoreda platana sa ulaza, do francuskog vrta koji simetrično deli, kroz jezero Palić, pa sve do grada Subotice i dokle pogled seže u horizontu… Ukrštene staze od belog drobljenog kamena dele vrt u četiri međusobno simetrična dela i šimšir je jedina vrsta biljke upotrebljena u ovoj bašti. Savršeno formirane bordure iscrtavaju osmokraku zvezdu ucrtanu u kvadrat. Crni drobljeni kamen prekriva sva četiri polja i sa belim stazama čini kontrast, a i ističe lepotu šimšira.
francuski vrt

„Sve će proći, osim dobra koje si učinio.”

Francuska poslovica

LAVIRINT

Staza desno vodi do lavirinta zimzelenih biljaka. Postoje četiri ulaza, jedan sa svake strane, i isto toliko nivoa do središta. Put osvetljavaju fenjeri koji noću bacaju diskretno svetlo i nagoveštavaju put. Skrivena bašta u centru želi da posedne posmatrača, pružajući osećaj sigurnosti i izolacije. Svaki od četiri nivoa zimzelenih zidova sačinjen je od druge vrsta biljaka.

SALAŠ

Vojvođanski salaš – jedini „starosedelac” na imanju, u potpunosti je zadržao autentični izgled spoljašnosti, dok je unutra prilagođen manjim svečanostima. Dosledno uređen enterijer, zvuk gramofona i pucketanje vatre u peći, kao i dugačak sto za najviše dvadeset osoba deluje romantično i nostalgično.
Prozor kadrira pogled na jezero i lavirint. Kapijica vodi kroz pergolu koja natkriva i celu terasu uz salaš i obrasla je puzavicom sa crvenim trubastim cvetovima (Campsis radicans) što baca prošaranu senku.

O R I J E N T A L N I V R T

orijentalni vrt
orijentalni vrt

Orijentalni vrt proteže se iza PETRA Pavillon-a, duž poslednje četvrtine šetališta i u potpunoj je harmoniji sa prirodom.

Centralni motiv je jezero, u čijoj sredini je ostrvo sa pagodom nalik na kineske. Na pagodi, stolice od bambusa i okolni pejzaži podsećaju na kuću za ispijanje čaja (u našem slučaju vina – kutak za dvoje).

Lampioni duž staze nedvosmisleno su istočnočnjačkog dizajna. Vrste biljaka u ovoj bašti mahom su sa tih prostora.
Himalajski borovi (Pinus wallichiana) čine najviša stabla i pružaju idealnu pozadinu. Predeo ukrašavaju japanski javori (Acer palmatum), japanska trešnja (Prunus serrulata), ginko (Ginkgo biloba), ruj (Cotinus coggygria), žalosna sofora (Sophora japonica), močvarni čempres (Taxodium distichum), tulipanovac (Liriodendron tulipifera). Od žbunja se ističu zimski jasmin (Jasminum nudiflorum) koji je formiran u obliku velikih stena, razne tuje formirane u ,,oblake”, letnji jorgovan (Buddleja davidii), vatreni grm (Euonimus alatus), lovor višnja (Prunus laurocerassus), božikovina (Ilex aquifolium), korejski dren (Cornus kousa), patuljasti borovi (Pinus mugo). Trske i pojedine trajnice krase mol koji se izdiže nad jezerom. Tu je smešten sto u službi gostiju paviljona.

japanski vrt
petra pavillon

Idući stazom, nakon kapije koja vodi u francuski vrt, nailazi se na PETRA Pavillon – otvoreni šank sa terasom smeštenom sa spoljne strane imanja, tako da šetači (kojih u danima vikenda i lepog vremena ima od 1000 do 1500 dnevno) mogu da sednu, degustiraju vina, probaju domaće specijalitete i uživaju u bajkovitom okruženju. Rafinisani detalji degustacionog paviljona doprinose njegovom neobičnom izgledu, a bakarnim krovom i svetionikom na vrhu izazivaju različite asocijacije. Arhitektonsko rešenje i vizija – obrnute kapljice vode.

P E T R A P A V I L L O N

pettra pavillon

BRDO PAVILLON

Još jedan intimni kutak za degustaciju nalazi se na brdašcetu sa druge strane jezera. Skriven od pogleda javnosti, obrastao u patuljaste (Pinus mugo) i crne borove (Pinus nigra) često biva neprimećen. Stare mermerne stepenice vode do male pergole od kovanog gvožđa sa drvenim stubovima. Zvuk potoka koji žubori u pozadini i privatnost čine ovo jednim od najromantičnijih mesta u celom parku.
 
Ništa nije slučajno!  
brdo pavillon stepenice

N A J L E P Š I Z A L A S C I S U N C A

Baš kao i dobrom vinu, biljkama u parku je potrebno dobro zemljište i voda, brižljiva nega, a nakon toga – vreme! Na kraju svaki gost shvati da mu je već pri ulasku kapija predvidela sudbinu. Najlepši zalasci Sunca, vrhunska vina, eklektično okruženje, sinergija sa prirodom i hedonizam postaju Vaš svet. Nekima za jedan dan, a onima koji to vole – ceo život…